Bogdan Kecman: Svi treba da rade za 200 €

Osvrt na tekst Jovane Tomić  o civilnom sektoru u IT zajednici koja je zaključila da:

 “Od tri elementa definicije civilnog sektora samo je jedan prisutan, te stoga na tome temeljim tvrdnju da civilni sektor u IT industriji u Srbiji ne postoji.” 

Zaključak sa kojim, na žalost, malo ko može da se ne složi. Jovana dalje navodi različite probleme koji su prisutni no, ni Jovana, a ni bilo ko drugi ko se namerio da sumira svoj doživljaj IT industrije u sveže istekloj dekadi, nije ponudio rešenje. Probleme svi vidimo, ali dalje od listanja istih niko nije napravio korak dalje. Zašto?

Srž problema koju većina preskace je struktura IT industrije. IT je nekad bio sektor raznih industrija, mnogo pojedinaca koji su radili za neku industriju. Danas je IT industrija, više nije sektor, ali je svest i organizacija ostala ista. I dalje se ne očekuje samoorganizovanje. Ogromna razlika u odnosu na ostale „industrije“ je što kada “auto industrija” reguliše neki svoj problem postoji oko 10 igrača u jednom regionu i to je to, jedan pravi motore, drugi gume, treći federe, sednu i dogovore se šta god sa kim god.

To u IT industriji ne postoji, mi imamo 5 “igrača” koji su seli i dogovorili se da reše svoj problem i time oštete sve nas ostale, a to nazovu “rešenjem”.

Pri tome, neki od njih daju sebi za pravo da tvrde da “predstavljaju IT industriju” ali IT industriju u Srbiji čini 11,000 – 20,000 preduzetničkih radnji, još toliko ljudi koji radi iz Srbije, troši te pare u Srbiji, plaća PDV i silne akcize u Srbiji, sa parama koje je stvorio kao novu vrednost a ne kao trgovci presipanjem iz šupljeg u prazno, ali za Srpski izgovor od sistema uopšte ne postoje. Nemaju registrovan nikakav Srpski entitet (ni agenciju, ni doo, ni ad niti bilo sta drugo) već novac primaju polulegalnim ili potpuno ilegalnim tokovima, ne plaćaju porez uopšte, osim poreza na sve što kupe u Srbiji. 

Svaki pokušaj da jedna od 5 velikih firmi, ili svih 5 zajedno, bilo šta dogovara u ime IT industrije u Srbiji je direktno suprotna potrebama većine iz prostog razloga što se interesi jednog Continentala, Nordeusa, Microsoft-a… nikako ne poklapaju sa interesima ovih 30-50,000 ljudi koji čine Srpsku IT industriju. 

Da bi pronašli rešenje prvo moramo da razumemo da imamo problem, valjda je jasno da svako mora da misli prvo na sebe, ako ne misli na sebe ne moze da misli ni na druge. Forsiranje priče kako mora da se pojavi neka altruistička organizacija vođena ljudima koji će na svoju štetu raditi da bi IT zajednici bilo bolje je maskiranje problema. Mnogo je važno razumeti da je sve i jedna organizacija koja se ovde pojavila u zadnjih 60 godina bila prevarantska na ovaj ili onaj način, a IT ljudi te stvari i vide i pamte. Očekivati da sada ti ljudi, tek tako, nekom veruju je besmisleno, poverenje u sistem i u organizacije je davno igubljeno. Ne treba spominjati da i ako pogledamo druge industrije u Srbiji te „organizacije“ se svode na reketiranje i podilaženje vlasti.

Jovana kaže da te organizacije treba da  “deluju u kontekstu šireg interesa IT industrije i nisu motivisane profitom”

Ko je to ko će da deluje u kontekstu interesa IT industrije i da nije motivisan profitom?!?!?!? Koja to “organizacija” u Srbiji može, prvo sebe, pa onda nas ostale, da ubedi da tako deluje?

Jedini ko to može, teoretski, je država. Država, u normalnom svetu, donosi odluku o tome šta je “državni interes” (nacionalni interes) i onda je ta odluka iznad bilo čega drugog. Sve u državi se dalje podvodi tom cilju. Tada, zarad državnog/nacionalnog interesa država može da odluči da uradi nešto. Priča da privatnik bude motivisan time da “industriji bude bolje”, sa varijantom “ja ću da se cimam da svima bude bolje a onda će doći brat nekog političara i pokupiti kajmak” … prosto ne može da prođe. 

Dokle god ne postoji definisan nacionalni interes sve je ovo presipanje iz /dev/zero u /dev/null. Bez nacionalnog interesa ne može da se napravi plan razvoja, a plan razvoja IT industrije zavisi iskljucivo od tog interesa jer ako nacionalni interes ne dotiče IT (već je nacionalni interes na primer da se sačuva Kosovo i Metohija, osnaži SPC, istrebi rečna flora i fauna, prodaju sirovi materijali poput minerala iz zemlje i svežeg, neobrađenog, voća i povrća…) onda IT treba da se ošašavi od poreza kao što su i svi ostali ošašavljeni, treba se ukine paušal, treba se zabrani bavljenje preduzetništvom svima, svi treba da rade za 200 € za nemce i to je to; nema šta ti da imas frizerski salon, doćiče strani investitor iz Nemačke, otvoriće 200 frizerskih salona, ti ćeš tu radis za 200€, pola daš državi da pokrpi putovanja po svetu i kraj priče… nema samostalnosti, nema preduzetništva, ili imaš veličinu da otvoris doo ili radi za nemca i to ti je

.

Ako pak nacionalni interes ide ka tome da razvijamo industriju, da prodajemo gotove proizvode umesto sirovine, da se razvijemo kao IT sila, a to imamo mogućnost sad i još par godina i taj prozor se zatvara, onda, kao na primer, Malta, moramo da kleknemo ispred ljudi koji čine IT industriju i da im damo šta god hoće samo da ostanu tu i tu da rade, i tu da troše pare.

Da im ukinemo porez, da im damo beneficije, da im država plati troškove rada, privatne lekare, da im uvedemo sve moguća servise za rad kao u normalnim zemljama, bez poreza i naknada, sve, samo da budemo bolji i povoljniji od drugih kako bi oni ostali ovde i da bi novi došli ovde, da bi privukli posao u Srbiju. Taj posao kada jednom dodje, ako ne bude opet neki idiotskih poteza vlasti, on će tu ostati, pa onda za 10, 20 godina kada promene više ne budu burne i česte, polako možemo da uvodimo opet reket koji postoji za sve ostale industrije.

Tačno je da nije pravično da mesar placa 50% poreza državi a programer 0% ali, nacionalni interes! Zato je važno da znamo šta nam je nacionalni interes. Šta želimo za 5 godina, šta za 20, šta za 50. Bez nacionalnog interesa ne može niko da napravi plan. Bez plana ne možemo da se razvijamo kako treba. Za koji dan će biti kasno. Pljuvanje po tome što „IT stručnjacima je super i oni neće da izađu iz zone konfora da urade nešto za sebe“ je čista budalaština i izvrtanje teza; nepoznavanje materije! Ne postoji način da 50,000 ljudi nešto takvo uradi. A sve ove šarene laže gde 5 firmi koje se nalaze u povlaštenom položaju nešto rade u „naše ime“ nikoga ne mogu da prevare. Continental je dobio 10 miliona € od države Srbije! Imaju problem da nađu zaposlene jer mi nemamo slobodne radne snage u IT industriji u Srbiji. Taj Continental sa tih 10 miliona € i ostalim beneficijama koje je od države dobio može da plati radnika mnogo bolje nego neko ko mora da se bori regularno na svetskom tržištu. Tom istom Continentalu se isplati da kupi par političara i progura zakon koji 20,000 ljudi stavlja u problem nadajući se da će onda od tih 20,000 ljudi uspeti da ukrade par stotina i zaposli ih kod sebe. 

Ko zastupa naše interese? Ne treba nama niko da zastupa naše pojedinačne interese, nama treba okruženje gde je poznato šta koliko košta, sta se za te novce dobija, gde možemo da pravimo plan na 10, 20, 30 godina, a ne na 30 minuta… ništa se naši interesi ne razlikuju od interesa bilo kog drugog preduzetnika u Srbiji.

Autor teksta je Bogdan Kecman.