Jesu li ODRŽIVOST, DIGITALIZACIJA i EMPATIJA ključne reči nove biznis paradigme u koju smo zakoračili?
Ako savremeni bizns posmatramo kao nešto što se dešava od II svetskog rata na ovamo, možemo razlikovati 3 velike paradigme u kojima se poslovanje odvijalo unutar kojh je bilo svakako i manjih ali ove 3 su dominante.
Prva paradigma, možemo je nazvati “tradicionalna”, je počela nakon završetka II svetskog rata i trajala je relativno dugo – sve do 90-te godine.
Karakterisali su je fokus na proizvodnju i prodaju kao nosioce biznisa, na hijerarhiju, centralizovano odlučivanje, na procesnost u radu, menadžment, na razvoj veština, relativno stabilna zanimanja.
Druga paradigma počinje 90-te godine obeležena velikim svetskim događajima pada berlinskog zida, prekida hladnog rata ali i razvojem interneta.
Ona pravi određeni zaokret u fokusu i karakteriše je pre svega globalizacija poslovanja. Marketing postaje nosilac biznisa, liderstvo dobija prednost nad menadžmentom, nove tehnologije su akceleratori poslovanja, IT i finansijski sektor imaju ekspanziju, javljanju se potpuno nova zanimanja, česte su promene poslova i zanimanja, mobilnost ljudi je sve veća…
U treću paradigmu smo ušli, a da verovatno toga nismo bili svesni, 2008. godine opet kroz globalni događaj koji smo nazvali “svetska ekonomska kriza” ali i kroz pojavu društvenih mreža.
Ekspanzija preduzetništva kroz start up-ove, tradicionalni marketing je zamenjen onim što sada zovemo “total communication”, razvija se e-commerce. Veštačka inteligenicija ruši neke stare barijere, pruža obilje mogućnosti, ali i preti da “izbriše” mnoga zanimanja. Kompanije se “digitalizuju” i digitalna transformacija postaje imperative. Shvatamo da su mreže potrebnije od silosa, timovi su fluidni. Pričamo o novim generacijama koje žele nešto više od pukog poslovanja…
Međutim, imam utisak da čovečanstvo nije prepoznalo 3.paradigmu kada je stupila na scenu i da je dominantno nastavilo da se ponaša po principima iz prve 2. A posebno imam utisak da se ova nova paradigma ne razume do kraja u svim njenim elementima pa smo postali “primorani” da je razumemo na teži način.
Očigledno nam je bilo potrebno buđenje
Verujem da su principi razvoja poslovanja neraskidivo povezani i neodvojivi od principa evolucije, razvoja čovečanstva kao takvog.
Kuda je krenula civilizacija?
Posmatrajući prve 2 paradigme verujem da je njihov evolutivni cilj bio ekonomsko-tehnološki razvoj i ekspanzija.
U tome nema ničeg lošeg. Ali samo pod jednim uslovom. A taj uslov je postojanje “druge strane” koja bi “držala” tas u ravnoteži. Kao kod udaha i izdaha, potrebni su nam i jedan i drugi da bismo disali i na posletku bili živi!
Šta je to što drži ravnotežu ekonomsko-tehnološkoj ekspanziji?
Ljudskost, humanost, empatija, svrha vezana za zajednicu i čitavu planetu u konačnom ishodu.
OK. Sad bi 3. Paradigma trebalo da postaje malo jasnija…
Šta je za sve nas značila ova ogromna pauza koju nas je evloutivni momenat planete primorao da napravimo prošle godine? Šta novi uslovi u kojima živimo i radimo stavljaju na scenu naših svakodnevnih života?
Šta znače za biznis?
Hoćemo li razumeti da profit ima smisla samo kada mu tas na vagi u ravnoteži drži svrha jer svaki biznis u konačnici postoji ZBOG LJUDI i ZA LJUDE?
Hoćemo li razumeti da proizvod ima smisla samo ako dodaje kvalitetu života svakog čoveka, od onoga koji ga proizvodi preko onoga koji ga distribuira do onoga koji ga konzumira?
Hoćemo li razumeti da digitalizacija i veštačka inteligencija imaju smisao samo ako je u njihovom fokusu poboljšanje uslova života i dobrobit čoveka?
Hoćemo li razumeti da davanje svoje energije nekm poslu ima smisla samo ako nas to raduje i ispunjava, a ne samo zato što nam donosi platu na kraju meseca?
Hoćemo li razumeti da smo gosti na ovoj predivnoj planeti i da svaki naš postupak u poslovanju, isto kao i u životu, treba da bude preispitan pitanjem – ugrožava li taj postupak nekoga?
Hoćemo li razumeti da biznis radimo sa ljudima i da ti ljudi osim veština i znanja imaju i osećanja i jedinstvene darove i potencijale kao LJUDSKA BIĆA a ne kao brojevi u “headcount-u”.
Hoćemo li se probuditi?
Ja sam optimista!
