Home Blog Kutak Ronilačkom maskom na PENDREK

Ronilačkom maskom na PENDREK

Ronilačka maska je mogla da mi omogući letovanje u Padinjaku

Znala sam da će 2020. biti moja godina, dobro, nisam baš zamišljala ovako apokaliptični scenario, ali svakako sam znala da ću sazreti malo više nego prethodne godine. U jeku je priča o Koroni, nekom virusu u dalekoj nam Kini.

Mislim se u sebi, ma koji virus znaš li ti gde je Kina?

Naravno uz moju klasičnu opasku da jedu pse, mačke i ostale ljubimce i da zaslužuju sve što im se dešava. Odlazim bezbrižno na skijanje u martu sa mojom porodicom, vraćam se posle par dana, probudim se mokra, kao da me je neko polio kofom vode.

Pomišljam kako sam kilava ne mogu ni na zimovanje da odem a da se ne prehladim, odlazim kod majke, pojedem ručak i tikvarnik i vratim se kući.
Kao nova sam. Zove me majka posle 5 dana – loše joj je ima temperaturu, možda je Korona kaže, stomak me je zaboleo u sekundi. Nju nisu tada testirali jer nije bilo testova (gle ironije nema ih ni sada). Tada je već krenuo karantin tako da su joj lekari rekli da bude u izolaciji. Simptomi su je ubrzo prošli. Sada (jul) test na antitela – pozitivna je. Dakle imala je Koronu, a verovatno sam je imala i ja.

Elem, vratimo se još malo unazad – toj Koroni sam se smejala, i odahnula sam kada se Dr. Nestorović na javnom servisu smejao kada su ga pitali za Koronu, citiram:“Pa to je najsmešniji virus u istoriji svih virusa”. Fantastično mislim se, ne bi lekar izjavljivao javno tako nešto da to nije suva istina. Prošlo je nedelju, dve dana, kada eto ti ga poglavica na javnom servisu, govori o ovom smešnom virusu ali ne u tako šaljivom tonu. Izraz lica govori kao da je smak sveta zakazan tog dana u 22h. Počinje da nas optužuje da lažemo, citiram:”Nemojte da lažete! Niko nije rekao da je to najsmešniji virus”. Pomišljam, ma sigurno sam ja nešto pogrešno razumela, ne bi predsednik nikada javno na javnom servisu optuživao narod da laže za neku već snimljenu izjavu. Mislim nema nikakve logike zar ne?

Polako kreće ulivanje straha u kosti. Kako neće imati mesta gde da nas posahranjuju ne budemo li bili disciplinovani. Kako mora učiniti najbolju stvar za svoje građane i kako mora uvesti vanredno stanje. Respiratora ima dovoljno, uvaljao ih je preko nekih svojih veza, ali nema mesta brizi.

Izjavljivao je ljubav svojim penzionerima, puštao suze, sve samo da ne izađu iz kuće jer neće biti dobro ako mu jedino glasačko telo odape papke. Zatim kreće priča dragog nam Kona, pa Nestorovića, pa Kisićke i svih redom kako je svaka nedelja ključna. I dalje je sve pod kontrolom, obolelih ima minimalno, mi smo jedina država u Evropi koja može da se pohvali takvom bazom.

Preživesmo mi tih ključnih 8 nedelja karantina kad eto ti ih izbori. Ne treba da napominjem da sve naše dnevne novine na svakih 2h izbacuju novu vest koja se potpuno kosi sa prethodnom, ali mi svi verujemo da se informišemo od pravih izvora. Mislim novine su dužne da pišu istinu, zar ne?

Uglavnom ostaće neke mere, nećemo moći u GSP. Ustvari moći ćemo ali od 9 do 5. Ustvari ne, samo zaposleni, pa onda nezaposleni. Ipak ne, moći će samo zaposleni i penzioneri. Ustvari narode znate šta, mi smo ipak pobedili koronu i ukidaju se sve mere.

https://www.rtv.rs/sr_lat/koronavirus/tiodorovic-ukinuti-sve-mere-pustimo-ljude-da-zive_1130775.html

Dakle slobodno se krećite, idite u klubove, na utakmice, radite sve kao da korona nikad nije postojala i obavezno glasajte! Po mogućstvu za našu decu, evo vam i 100e da platite ove duplo veće račune što su vam stigli. Opaaaa hvala Vučko legendo, čoveče pa ovaj Vučić i nije toliki debil, lepo od njega. Odlično sad ću polako da krenem da tražim posao jer mi prethodni nije odgovarao.

Vratilo se sve, osećam opet vedrinu, elan, pozitivu, ima nade da neću umreti od gladi usled nedostatka posla. Prošlo je bogami dobrih mesec dana dok mi se nije ukazala šansa koju sam oberučke prihvatila. Ja presrećna, čoveče sad ću da poplaćam sve ove račune i da živim u miru. Poslodavac zadovoljan, ja zadovoljna, ma gde ćeš bolje. Odlazim na posao, vidim kolege nervozne (restoran je u pitanju). Pitam ih šta se dešava, kažu oni meni “Vučić uvodi policijski čas, nećemo raditi”.

U tom trenutku, moja roletna kojoj je tako malo falilo da padne – pada. Pala je tako jako da se neće skoro dići. U tom trenutku uviđam da ću ja kao novi kolačić morati da popijem otkaz, jer tako je kako je. Izjavljujem sledeće:“Ustaće kuka i motika”. Shvatam da su izbori prošli i shvatam da krivi nas za nemarnost a ne sebe i svoj debilni „stručni“ štab koji je bez trunke savesti i odgovornosti pustio sve mere zarad svojih bednih plaćenih izbora??? Uvidevši da smo pijuni i ovce odlučujem da ću izaći na ulicu i jebati im milu majku jer pogodite šta – nemam šta da izgubim, a kao takva sam neuračunljiva.

ilustracija: Nikola Janković

Elem, čujem ja okupio se narod spontano ispred Skupštine, negoduju. Pa ovo je odlično ljudi su popizdeli!! I vidi ti to većina mladih, još jedan plus u mojim očima. Međutim sprečena sam da odem jer sam i dalje na poslu, shvatate to mi je bio poslednji radni dan.

Ljudi besni, jebu mu majku, znala sam da će morati da se povuče, ali sam isto tako znala da ima dijagnozu i da će i kroz tu izjavu gledati da nas isprovocira, možeš misliti, mi huligani, jer nismo ovce koje će da zatvara kada on želi, umesto da zatvore njega i celu vladu u sanatorijum.

Uglavnom odustane on, ali nove mere, restorani rade do 21h – jasno vam je šta je to za ugostiteljstvo, piši propalo ja opet bez posla. I shvatam da ne mogu da zaradim čak i da hoću. I tu dolazi do mog preobražaja svesti. Shvatam da ovog trenutka uzimam svoj život u svoje ruke i da mi nijedna šizofrena budala neće uskratiti pravo na rad i dostojanstven život vođen samo svojim ličnim interesom.

Govorim sebi – Isidora ići ćeš na svaki protest, iako nikada pre nisi bila, vikaćeš UA OLOŠI i svojim prisustvom ćeś dati doprinos.

STOP DIKTATURI. Odlazim sama, niko ne želi da ide. Kažu mi šta ćeš tamo, umrećeš od Korone, neće imati ko da te leči posle, biće ti Vučić kriv. Kao prvo mene već sada nema ko da leči, samo što ja to znam a vi ne znate, kao drugo boli me apsolutno ona stvar za Koronu, Korona je sada najmanje bitna. Odlazim ja tamo, palim svoju prednju kameru koja jedina radi, snimam, pritom nemam ni internet nego hvatam wifi u Pionirskom parku.

Mislim u sebi kako je ovo do jaja, gledaj koliko nas je, svi smo tu sa istim ciljem, da se borimo za slobodu protiv diktature, da se borimo za svoja prava i za bolje sutra, a poglavica se nikako ne uklapa u tu sliku. Međutim, ta moja zanesenost nije dugo potrajala.

Ekipica kod ograde stepeništa drage nam Skupštine kreće da pravi haos. Gađa policiju, kamenjem, ogradom, čime sve ne. Pitam se šta je sa ovim budalama, zašto divljaju, pa nismo zato ovde (ali oni su za to plaćeni).

Par sekundi kasnije nindža kornjače ispaljuju prvi suzavac i kreće haos. Ka meni ide stampedo, a ja ne znam ni šta je suzavac ni gde da trčim ni šta da radim! Krenem ja kao gazela preko žbunja, kreću oči da me peku, kašljem i pomišljam KOJI MOJ ISIDORA???

Uletim ja tu sa par ljudi u Kuću ljudskih prava, ispostavilo se kao velika ironija s’ obzirom da me je koji trenutak kasnije delilo staklo od gumenih metaka koje su ispaljivali iz svojih hamera na ljude koji nisu imali kuda jer su ostali na ulici.

Polako počinjem da shvatam da nije šala i da je na ulici rat. Rat između nas koji želimo drugačiji sistem i njih koji žele da nas ućutkaju ne birajući sredstva.

Dobro ipak su malo birali: suzavac, pendrek, topovski udar, gumeni meci. Muk na ulici, stoje kornjače ispred, da li izaći i rizikovati ili ostati kao miš u rupi. Ma izlazim ko im jebe mater. Upoznam ljude dok sam bila zabarikadirani miš i krenemo ka crkvi Sv. Marka. Naroda koliko hoćeš, osećam strah, osećam da će uskoro dijareja, Loperamid je u torbi ali tu sam gde sam, nijedna REVOLUCIJA nije laka i zahteva žrtvu. Pevaju se pesme, među nama se šetaju njuške sa tribina, osećaš da nije tu iz istih razloga kao i ti, čudno je. Narod protestuje, mi se ložimo, ima nade. Dobri čovek iz kafića mi ponudi utočište ukoliko bude frke, ja se zahvalim iz srca, ne sluteći šta sledi.

Dolazi Sofija i kaže hajde sa mnom molim te do wc -a, odgovaram može! Vraćamo se posle 3 minuta kad ono apokalipsa, ljudi ispred povraćaju od suzavca koji su bacali na nas, koji je iz prošlog veka, panduri koji im prave sačekušu na Tašu ubijaju ih od batina, ne biraju i ne gledaju da li si muško da li si žensko, da li si huligan, da li si student, da li si otac, sestra, brat, majka, sin, ćerka. Čuješ jauke od besumočnih udaraca pendrecima po ljudima koji su došli da se bore za istinu, slobodu i pravdu.

Mi se gušimo, ljudi iz kafića povraćaju, polivamo ih vodom, dolaze dve devojčice, jedna je dobila udarac pendrekom po ručnom zglobu druga po leđima uz povike da su kurve i da se sklone odatle. Sve sam ja to dokumentovala. Razmišljam u sebi, mi smo usred rata, goloruki na državu. Na pandure koji nemaju milosti jer njih desetorica udaraju momka, ili trojicu momaka koji sede na klupi.Ali to nije sve, tu su i ovi u civilu koji su zapravo privatno obezbeđenje ili ti državne plaćene ubice koje po parkovima napadaju ljude.

View this post on Instagram

KIROPRAKTIČARI

A post shared by Papadubi (@zorze_cvarkov) on

 

Naravno da ne zaboravim i hrabre vitezove na konjima, koji su doprineli vrelijoj atmosferi. Da mi je neko pričao šta ću sve videti i doživeti, ne bih verovala.

Ostadoh četvrti dan protesta igrom slučaja sama u Pionirskom parku bez muške podrške (pobegli su da spasu živu glavu). Nađem društvo od dve devojke i momka. Kukamo mi tu jedni drugima, kad vidim ti ja četvorica likova kreću da lemaju jednog momka samog u parku, obore ga na pod, tu momak kreće da doziva u pomoć! Rekoh to je to, sad ili nikad, proderem se ja ALO BRE PUSTITE GA, okrene se jedan sa kačketom, drugi drži nogu momku na glavi. Krenemo da trčimo ka njima on se uhvati za zadnji džep, mislim se čoveče ubiće nas kao kerove zar ovako da skončam, međutim devojka kreće na njih ja je držim, da je ne olupaju i pošalju u doživotni zatvor i urlam da ga puste, to čuju naši saborci sa drugog kraja parka i priteknu u pomoć, trojica se povuku, ali ovaj ne odustaje.

Stižu ljudi, kamere, fotoaparati on ga i dalje ne pušta. Tada smo imali priliku da čujemo sjajno pitanje upućeno “gospodinu” koji je bio uporan a glasi ovako:”Jel si čovek il’ si pička”?! Momak je nekako uspeo da se iskobelja – jedva.

 

Instagram gori od pandurskih surovih batinjanja naroda, ja kačim sve što uspem, osećam sve veći gnev, shvativši da sve dnevne novine predstavljaju nas kao huligane koji maltretiraju policiju??? Nas koji smo njihovi sugrađani koji su došli da se bore za zajedničko bolje sutra??? Vi za nas pišete da smo huligani??? Reporteri svih televizija prenose kako ima 200 povređenih policajaca??? Ne prenose šta se zaista dešava, kakav se teror sprovodio nad nama danima! Niko sem ekipe sa N1 hvala divnim hrabrim ljudima koji su izveštavali – Žaklina volimo te!

Ljudi su nestajali na po par dana, zatočeni!! U SRBIJI NEMA SLOBODE GOVORA, U SRBIJI VLADA BEZAKONJE I KRIMINALCI U UNIFORMAMA KOJI SOPSTVENI NAROD KOJI IH PLAĆA UBIŠE OD BATINA! Čast izuzecima koji nisu želeli da se okreću protiv nas, skoro pa i da nije bilo takvih.

Krenuli su da seju strah po državi ali silom, želeći da odustanemo od borbe za ISTINU SLOBODU MEDIJA I PRAVDU, koja je možda spora ali dostižna. Slogan ZA NAŠU DECU je potpuno adekvatno iskorišćen.

Premijerka koja LAŽE bez blama na televiziji kako policija NIJE ispalila nijedan suzavac već kako je to sve naših ruku delo???

 

 

Da da, možda bih ti i poverovala da juče nisu hteli da me uhapse jer sam imala MASKU ZA RONJENJE kojom mogu da povredim službeno lice?!

View this post on Instagram

Afera GNJURAC

A post shared by Isidora Martinović (@ejpril.onil) on

Poglavica koji lelemuda o nestašlucima momka koji je postao simbol ovih protesta, samo jer su odgovorni za smrt njegovog oca!

Nećemo se umoriti od borbe. Nećete nas ugasiti a ni ućutkati, čak ni pendrecima. Ovo je početak Vašeg kraja, jer narod je ustao. POBEDILI SMO, OTKAZALI SMO ZAKLJUČAVANJE. Do nekog sledećeg FAULA.

 

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

Ako je leto u Srbiji, onda je u Rtnju na Kopaoniku!

Rtanj na Kopaoniku je objekat sa dugom tradicijom. Generacije skijaša su dolazili na čuvene krofne, da krofne a apres ski u odžakliji uz domaće srpske...

Kako otvoriti firmu u Sloveniji?

Slovenija je zemlja bivše Jugoslavije koja je prva ušla u EU i ima najveći standard u regionu. Oko 2.000.000 stanovnika, u 2 sata sa...

Ronilačkom maskom na PENDREK

Ronilačka maska je mogla da mi omogući letovanje u Padinjaku Znala sam da će 2020. biti moja godina, dobro, nisam baš zamišljala ovako apokaliptični scenario,...

Apple Pay u Srbiji

ProCredit banka je pustila Apple Pay u Srbiji. Sa Master karticom ProCredit banke možete korisiti Apple Pay u Srbiji i da plaćate račune na beskontaktnim...

#OpelAvantura u pravi čas

#OpelAvantura je putovanje koje mi je u poslednje vreme najviše značilo. Posle tri meseca zaključavanja osetio sam slobodan kao ptica. Opelov #CrossLandX sam vozio prvi...