Home Ekologija Pepeo iz termolektrana - još jedan zagađivač vazduha

Pepeo iz termolektrana – još jedan zagađivač vazduha

autor: Vukša Dragović

Dok ceo svet ubrzanim korakom gasi termoelektrane, u Srbiji su one stup proizvodnje električne energije.

Kao nus proizvod sagorevanja uglja, ostaje leteći pepeo i šljaka.

 

Ako pogledamo strukturu kolubarskog uglja koji se sagoreva u našim termoelektranama, otkrićemo da se u njemu nalaze čak i radioaktivni elementi kao što su uranijum, torijum i njihovi produkti raspadanja, uključujući radijum i radon.

Svi ti elementi se zadržavaju u letećem pepelu, koji se sakuplja u sistemima za otpepeljavanje i meša sa vodom, a potom transportuje kroz hidroulične cevi i deponuje u okolini elektrana.

U kotlovima termoelektrana na teritoriji Srbije godišnje se sagori oko 32.000.000,00 tona uglja od kojeg ostaje oko 6.000.000,00 tona letećeg pepela i šljake!

Šta struka kaže?

*Rezultat projekta INTAILRISK koji je po zvaničnim informacijama u Srbiji vršio ispitivanja tokom tri godine, 2007. izašao je sa saopštenjem da deponije pepela na termoelektranama nisu radioaktivni zagađivači životne sredine, ali da sitne čestice pepela jesu uzročnik povećanog stepena oboljenja respiratornih sistema.

*Rezulati projekta koji su radili JP Elektroprivreda Srbije, Privredno društvo Rudarski basen Kolubara, Institut za nuklearne nauke Vinča i Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu tvrde da deponija okružena naseljima i obradivim površinama predstavlja difuzioni izvor zagađivanja vazduha, vode i tla, ali da na osnovu gama-spektrometrijskih merenja obavljenih u periodu od 1990. do 2011. godine pepelišta nisu radioaktivni zagađivači životne sredine. Respiratorni problemi kod okolnog stanovništva se ne pominju.

 

Iz ova dva istraživanja možemo zaključiti da su pepelišta difuzioni zagađivači životne sredine koji utiču na povećan stepen oboljenja respiratornih sistema.

Difuzioni izvor zagađenja?

Upravo difuzioni izvor zagađenja svojim rečima objašnjava  Gordana Petrov iz mesta Drmno koja živi nedaleko od pepelišta: „Kao magla u vazduhu. Uvek brišemo sto, terasu… I cveće i voće, sve pocrni”. Dodaje da su njene unuke često imale respiratorne tegobe zbog kojih su ih vodili na inhalaciju i do tri puta dnevno, da bi na kraju kupili inhalator.

Kao primer možemo uzeti pepelište Ćirikovac u kome je vazduh bio zagađen 54 puta prilikom 260 merenja u periodu od 2016. do 2018. godine.

Zaključak?

Država nekontrolisano gomila leteći pepeo i šljaku oko termoelektrana koji pri udarima vetra leti na obližnja mesta.

Svake godine dobijemo 6.000.000,00 tona letećeg pepela i šljake koji se sastoje od uranijuma i torijuma, a koje po rezultatima INTAILRISK negativno utiče na respiratorne sisteme.

Termoelektrane su veliki, ako ne i jedan od najvećih zagađivača vazduha i životne sredine. Prema rečima stručnjaka jedini način da se naša država otarasi letećeg pepela jeste njegova primena u niskogradnji, odnosno u proizvodnji cementa i betona.

Može li se zaraditi od nečega što truje naše građane?

 

“U zapadnoj Evropi nema raspoloživih zaliha letećeg pepela!”

U razvijenim zemljama leteći pepeo se koristi kao vezivni materijal u interekciji sa cementom. Tom prilikom se troši manje cementa, a još jedna dobra strana je to što ne mora da se koristi aluminijum iz gline koji je potrebno kopati.

Stručnjaci tvrde da su cement i beton dobijeni korišćenjem letećeg pepela kvalitetniji u odnosu na standardnu proizvodnju.

 

*Zašto Srbija kaska za celim svetom barem kad je u pitanju zdravlje građana?

 

*Zbog čega se potencijalna zarada neplanski gomila oko termoelektrana dozvoljavajući da se građani guše?

 

*Koliko još ovakvog ‘smeća’ naša vlada gomila, umesto da radi na zdravlju ljudi i istovremeno pravi zaradu?

 

Izvori:

http://vinar.vin.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5803/article5799.pdf?sequence=1

https://izdanja.smeits.rs/index.php/procteh/article/download/2148/2172/

https://www.cins.rs/kostolcani-udisu-pepeo-dok-eps-nize-propuste/

http://www.balkanmagazin.net/nove-tehnologije/cid194-188209/efikasno-i-ekoloski-prihvatljivo-gazdovanje-pepelom-sa-termoelektrana

http://www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-25165/pepeo-leteci-graevinski-materijal

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

Kupovinom Buttsy NFT-a do reciklaže opušaka iz celog sveta

Eko-vizionari Buttsy NFT je projekat čiji je cilj prikupljanje i reciklaža opušaka iz celog sveta. Konačna vizija projekta je izgradnja centra za reciklažu opušaka. Kao...

D Express – besprekorno od prvog klika do poziva kurira

D Express zlatni sponzor Adria Summita  Kompanija D Express zlatni je sponzor prve Adria Summit konferencije, koja će biti održana od 5. do 8. maja...

Inovativni sprej protiv brzog kvarenja voća i povrća

Da li ste znali da je otpad od hrane odgovoran za 8-10% globalne emisije gasova staklene bašte? Kako bi se smanjio prehrambeni otpad, kreirano je...

Centili – kupovina digitalnih proizvoda širom sveta

Prva konferencija posvećena digitalnoj trgovini, Adria Summit, održaće se u Umagu, u Istri 5. i 6. maja. O budućnosti digitalne trgovine govoriće istaknuti predstavnici...

Shoppster.com – najveća onlajn i TV prodavnica u Srbiji

Pionir modernog eCommerce-a Prva i najveća online i TV prodavnica u Srbiji Shoppster.com zlatni je sponzor prve Adria Summit konferencije, koja će biti održana od...