Koliko virus korone živi na površinama, a koliko u vazduhu i kako se zaštititi?

Nedavno objavljena studija u New England Journal of Medicine donela nam je podatke o tome koliko dugo korona virus može opstati na pojedinim materijalima.

Izveštaj nam daje i uvid u period poluraspada virusa, odnosno vremenski period koji je potreban da polovina uzorka virusa izumre na raznim materijalima. Period poluraspada je važan, jer iako virus danima može ostati na površini, verovatnoća da se neko zarazi na takav način drastično opada i jako je mala.

Većina infekcija započinje kapljicama vode veličine 5 mikrona ili manje. To je mnogo manje od veličine ljudske dlake, koja je debljine od 60 do 120 mikrona.

U svim sredinama, virusima je potrebna voda da bi preživeli. Ako nje nema, virus se suši i umire. Naučnike je zanimalo koliko je vremena potrebno da se virus osuši i postane neinfektivan. Brzina kojom se to dešava zavisi od toga da li se virus nalazi u vazduhu ili na površini. Krenimo od vazduha.

Naučnici ne znaju kolika je minimalna infektivna doza, odnosno količina virusa koja može izazvati infekciju. Prosečan kašalj može da proizvede čak 3.000 kapljica, a jedno kijanje može da dostigne i do 40.000, pokazalo je višestruko istraživanje citirano u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za 2009. godinu.

Veličina kapljice određuje gde će ona otići nakon što se nađe u okruženju. Gravitacija veće kapljice obara na zemlju.

Potrebna je posebna zaštita u zdravstvenim ustanovama u kojima su lekari direktno izloženi zaraženim pacijentima zbog visoke kontaminacije, ali i u neprovetrenim prostorijama u kojima se nalazi oboleli.

Čestice virusa koje ne padnu na zemlju ili pod mogu pasti na zajedničke površine ili ih tamo mogu prenijeti zaražene osobe rukama.

Koliko dugo virus živi zavisi od površine na kojoj se nalazi. Ipak, kapljice u vazduhu mogu ostati suspendovane dovoljno dugo pa je potrebno redovno provetravati prostorije.

Korona virus na površinama različitog materijala

Karton

Virus korone može preživeti na kartonu do 24 sata. Prehrambeni proizvodi upakovani u karton takođe mogu predstavljati rizik. Zato je potrebno ove vrste predmeta nakon kupovine dezinfikovati.

Plastika

Virus na plastičnim predmetima može opstati čak dva do tri dana. Ta činjenica predstavlja posebnu opsanost jer su mnogi zajednički predmeti napravljeni od plastike i ne dezinfikuju se dovoljno često. Posude za hranu, prekidače za svjetlo, futrole za mobilne telefone, dugmad za lift, korpe u marketima, obično se prave od plastike. Nakon upotrebe ovih predmeta posebno je važno dezifinkovati ruke.

Metal

Koronavirus može preživeti na nerđajućim čeličnim površinama dva do tri dana. To je problem jer se metalne površine najčešće koriste na javnim površinama kao što su toaleti, slavine, kvake od ulaznih vrata zgrade i javnih objekata i dr. Dezinfekcija ruku nakon korišćenja ovih predmeta – obavezna.

Kako dezinfikovati rizične predmete ako ste poslodavac?

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti izdao je publikaciju u kojoj daje preporuke na koji način zdravstveni radnici, ali i poslodavci u vreme epidemije korona virusom, treba da dezinfikuju radne površine.

Posebno je važno da se površine koje dezinfikujete ostavite natopljenim u dezificijensu onoliko vremena koliko je predviđeno uputstvom.

---

Izvor: USAToday, ECDC, National instituts of health