Home Blog Kutak Da li možete da struju iz solarnih panela vraćate u mrežu?

Da li možete da struju iz solarnih panela vraćate u mrežu?

Nova era solarne energije u Srbiji – Novi Zakon o Obnovljivim Izvorima Energije

Pre nekih 10 godina prisustvo obnovljivih izvora energije u Srbiji, pogotovu solarnih sistema, uopšte nije obećavalo. Dugoročnog sistemskog pristupa nije bilo, osim stidljivog Fid-in programa koji je predvideo samo 10 MW solara.

Sporadični projekti instalacije solarnih elektrana za sopstvene potrebe su jedini bili na raspolaganju za one koji se bave ovim biznisom. To je variralo od malih elektrana od 2 kW za vikendice do 100+ kW za firme koje su želele da sebi smanje račune za struju. Projekata off-grid sistema kojima su ljudi rešavali potrebe za električnom energijom na mestima gde nema mreže je i bilo, ali to je nešto što ne donosi preveliki profit za pružanje usluga instalacije elektrana. Ugovaranje posla za instalaciju solarnih elektrana od nekoliko stotina kW je nešto što se smatralo poslovnim uspehom.

Solarne elektrane

Ono što tim ljudima nikad nije moglo sa sigurnošću da se kaže, a to je šta mogu od svega toga da očekuju, s obzirom da period otplate za ovakve investicije je dosta bio neizvestan prvenstveno jer u tom trenutku nismo znali u kom smeru ide razvoj enegretskog sektora u Srbiji (prvenstveno, kojim tempom će rasti cena električne energije). Državnih subvencija ni na vidiku, podsticaji nula, zakonska regulativa ne postoji, EPS bez razumevanja za bilo kakav vid saradnje. Samo entuzijasti su bili spremni da se upuste u ovakve projekte. O pozitivnom uticaju na životnu sredinu niko i ne razmišlja. 

Prvi pozitivni pomaci se vide 2017. godine kada EPS usvaja novi Pravilnik o radu distributivnog sistema, što uliva nadu. Sada i oni prepoznaju priključenje elektrana za sopstvene potrebe. Može ozbiljije da se radi, može investitorima da se da nada da nije sve tako uzaludno. U međuvremenu, formirano je i tržište električne energije, simbolično su se pojavili privatni snabdevači električne energije, koji objektivno ni sami nisu znali u šta su se upustili, ali je dobro da su tu.

Svest počinje da se menja

U međuvremenu, svest ljudi počinje da se menja, ljudi su upoznati sa tehnologijom solarnih sistema, informisani su šta se dešava kod nas u okruženju, čak žele da koriste solarnu energiju jer znaju da ostvaruje pozitivan uticaj na životnu sredinu. 

U poslednjih par godina i snabdevači električne energije prepoznaju svoju ulogu u ovakvim projektima. Više to nisu elektrane za sopstvene potrebe koje su bez procedura priključene, već se održivim projektima smatraju elektrane za sopstvene potrebe koje predaju višak električne energije u mrežu i prodaju snabdevaču.

I na kraju dolazi šlag na tortu u vidu nacrta Zakona o OIE, koji je ovih dana na javnoj raspravi. On predstavlja pravo osveženje kako za nas koji se bavimo izgradnjom elektrana, tako i za privatne snabdevače električne energije koji treba da udahnu osećaj otvorenog tržišta krajnjim potrošačima električne energije uz ponudu dodatnih proizvoda i usluga, kao što je elektrana za sopstvene potrebe. 

Ovaj zakon daje jasne smernice šta možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti u pogledu podsticajnih mera, kako kroz subvencionisane cene električne energije, tako i podrška malim instalacijama kroz relaksaciju procedura, uz neizbežno Neto merenje, koje nije jasno navedeno u nacrtu Zakona o OIE, ali se nazire.

Tržišne premije i Fid-in tarife

Novi Zakon o OIE jasno najavljuje novi podsticajni program za obnovljive izvore energije (OIE) koji će obuhvatati 2 tipa podsticajnih mera: Tržišne premije i Fid-in tarife. Obe podsticajne mere će se ostvarivati putem aukcije na kojoj će se licitirati po holandskom modelu „ko da manje“.

Tržišne premije će se dodeljivati za sve projekte OIE koji trenutno učestvuju ili će uzeti aktivno učešće na tržištu elektrčne energije. To znači da će elektrana prodavati proizvedenu energiju na tržištu, nekom od snabdevača električne energije ili kada je reč o velikim sistemima, imaće mogućnost da prodaju direktno na organizovanim tržištima. Sa druge strane, Država će kao podsticajnu meru dotirati određeni iznos za svaki proizvedeni MWh električne energije do cene za koju se smatra podsticajnom. 

Plastično objašnjeno, ukoliko Država proceni da je prosečna prodajna cena električne energije na tržištu 50 EUR/MWh, a Država smatra da je podsticajna vrednost 90 EUR/MWh, onda će država biti spremna da dotira do 40 EUR/MWh. Na licitaciji će se prijavljivati investitori koji su ispunili uslove da učestvuju na aukciji (osnovni uslov postojanje građevinske dozvole za izgradnju elektrane ili već izgrađena elektrana), a koji će licitirati iznos za tržišnu premiju za koju je njihov projekat održiva investicija, a koji mora biti manja od predloženih 40 EUR/MWh. Kada se završi licitacija podvlači se crta sa određenom kvotom i oni koji su ponudili najniže vrednosti će ostvariti pravo na Tržišnu premiju, ako se javi manje instalisane snage na licitaciji, nego utvrđena kvota, svi će teoretski dobiti podsticjanu tržišnu premiju.

Fid-in tarife je podsticajni program koji dodatno smanjuje rizike za investiranje u OIE projekte. Fid-in tarife nisu nepoznanica, jer je kvota od 10 MW za solarne sisteme i 500 MW za vetar odavno podeljena u Srbiji. Na žalost kvota od 10 MW za solarne panele je jako brzo bila popunjena, pa je puno projekata ostalo da čeka bolje dane. Ti bolji dani su došli Zakonom o OIE koji sada na nivou zakona uvodi Fid-in tarifu kao podsticajnu meru za projekte OIE. Ono što nacrt Zakona o OIE jasno definiše u ovom trenutku je granica za dodeljivanje Fid-in tarifa. Naime, u članu 33. stoji da se „Fid-in tarifa može steći za mala postrojenja i demonstracione projekte“. U članu 4. (Značenje izraza) malim postrojenjima se smatraju elektrane od 500 kW, osim za vetar od 3MW, što daje dovoljno jasan signal investitorima.

S

Prosto rečeno, svi koji budu pravili solarne elektrane do 500 kW imaće mogućnost da dobiju fid-in tarifu ali na aukciji. Npr. aukcija će trajati 2 sata, za to vreme sve interesne strane koje poseduju elektranu ili građevinsku dozvolu za izgrandju elektrane će licitirati iznose koji moraju biti manji od utvrđene Fid-in tarife koja će biti javno dostupan podatak pre licitacije. Po okončanju licitacije podvlači se crta za utrđenu kvotu i svi sa najnižim cenama će ostvarti pravo na Fid-in premiju. Nezvanično, možemo očekivati da će se Fid-in tarifa naći u opsegu od 90 do 100 EUR/MWh, uzimajući u obzir zadnje vrednosti dodeljenih Fid-in tarifa u prethodnom ciklusu i dodatno sazrevanje solarne tehnologije, tj. pada cene.

Zakonom nisu definisane kvote za Tržišne premije i Fid-in tarife po tehologijama i instalisanoj snazi, to će Država naknadno utvrditi kroz podzakonske akte. Međutim, uzimajući u obzir da je za novi podsticajni program u Severnoj Makedoniji za solare definisana kvota od 200 MW, može se očekivati sličan scenario i u Srbiji. Moguće da se u prvom krugu i ne popuni sva kvota za obe podsticajne mere. Naravno, ne treba nikog da iznenadi i ako kvota za solar opet bude nešto malo, recimo 20 MW. Ovo je ipak Srbija.  

Kupac-proizvođač i metod obračuna

Zakon o OIE zvanično uvodi novog aktera na tržištu električne energije, Kupca-proizvođača (eng. Prosumer=Producer+Consumer). Tehnički posmatrano, interesantno je da ovaj entitet menja svoje svojstvo na mreži u zavisnosti od potreba u realnom vremenu. Kada nema dovoljno energije iz sopstvenih kapaciteta, dopunjavaće svoje potrebe iz mreže. Sa druge strane u trenucima kada je proizvodnja veća nego potrošnja na lokaciji, višak električne energije biće isporučen u mrežu. 

Ono što predstavlja izazov je obračun koji treba da prati kupca-proizvođača. To je u nacrtu Zakona definisano samo jednim izrazom u članu 59: „Kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača za višak električne energije koje isporuči u elektroenergetski sistem“. Ovo ne definiše jasno da li se naredni račun umanjuje u delu utrošene električne energije, Neto-merenje, ili se na kraju računa javlja obračun energije koja je predata u mrežu kao iznos za umanjenje završnog računa, Neto-obračun. Verujemo da će podzakonski akti dati potreban epilog.

Očekujemo da će za elektrane do 10,8 kW (član 66, nacrta Zakona o OIE), operator distributivnog sistema biti prinuđen da relaksira procedure za priključenje elektrana za sopstvene potrebe. Smatramo da se ovo odnosi prvenstveno za domaćinstva koji će moći da kroz skraćenu proceduru da priključe elektranu i da će imati na raspolaganju Neto-merenje kao način obračuna. 

Prosto objašnjeno kod obračuna sa neto-merenjem, ukoliko se jednog meseca potroši 600 kWh, a proizvede 1000 kWh, 400 kWh će se preneti u naredni mesec, kao MB kod mobilnih operatera ili se može smatrati da tih 400 kWh se virtuelno skladištite i koristite kasnije po potrebi. Ono čega će sigurno biti je period preseka. U Crnoj Gori je to april, kada se anulira sav višak koji do tada nije potrošen. Smatramo da je takav model i više nego korektan jer energija koja se najviše javlja kao višak leti ostaje na raspolaganju tokom zimskog perioda. 

Treba razumeti da je Neto-merenje još jedan vid podsticajnih mera za OIE, samo je primenljivo za slučaj proizvođača-potrošača. Stoga, ne treba očekivati neto-merenje obračun za veće instalacije, jer ne oslikava realnost tržišta električne energije, gde se cena struje menja na organizovanim tržištima svakog sata.

Na kraju, nemamo šta posebno zaključiti, osim da su se stvari pokrenule i da će se podzakonskim aktima utvrditi kojim tempom će se podsticajne mere uvoditi i na koji način će se implementirati. 

 

SREĆNO SVIMA U NOVOJ ERI SOLARA!

 

Branko Živković

CEO @ Sunčica d.o.o.

Andrija Petrušić

Energetski menadžer @ Energia Gas and Power d.o.o.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

Hibridi, automobili od kojih se lakše diše

Kakvi su hibridni automobili? Prvi put sam vozio Toyota Prius i Rav4 pre nekih 5-6 godina, nove modele. Odlazak do Slovenije, gde smo organizovali konferenciju,...

Nonetheless, the way of training differ from different nations around the globe.

As a way to stimulate pupils to get essay, the business should check the essay for plagiarism. A primary - class summarize is potentially...

Lički motivi na novom online shopu

Susjedi daju primer šta je originalni turistički webshop. Pogledajte što se sve može naći u njemu  Počeo je s radom je počeo novi turistički webshop...

Volite li Srb?

Srb je varošica u Lici. Verovatno ste čuli za reku koja se zove Una. Desna pritoka Save, prirodna granica između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, duga...

Nova biznis paradigma – Buđenje

Jesu li ODRŽIVOST, DIGITALIZACIJA i EMPATIJA ključne reči nove biznis paradigme u koju smo zakoračili? Ako savremeni bizns posmatramo kao nešto što se dešava od...