Global warming vs. Corona warning
,,Climate Change needs to hire Corona Virus’s publicist” definitivno najpametniji citat koji sam ovih dana pročitala. Usled novonastale situacije i velike zabrinutosti javnosti prouzrokovane pojavom Covid_19 virusa volela bih da svi malo razmislimo kakve posledice zagađenje može imati po nas.
Podatak koji je objavljen 17. marta u 11.25 h govori da je od 185487 slučajeva trenutno oko 98219 obolelih, 79936 izlečenih, a 7332 preminulih. Znači, ako se pogleda celokupna slika, preminulo je oko 3,95 % od ukupnog broja zaraženih, a oko 43 % je izlečeno. Međutim, zabrinjavajući je podatak da se broj slučajeva izvan Kine od početka marta povećao sa oko 8500 na oko 98000 [1].
Broj slučajeva obolelih od Korona Virusa izvan Kine, slika preuzeta sa : https://www.worldometers.info/coronavirus/coronavirus-cases
Ceo svet povećava mere predostrožnosti i evidentno je da će ova kriza izrazito uticati na trenutnu socijalno-ekonomsku situaciju, ali pitam se šta je sa upozorenjima koja nam svakodnevno upućuju naučnici i svetske organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama. S tim u vezi želela bih da se osvrnem na scenarije koji nas mogu zadesiti u budućnosti ako ne shvatimo ozbiljnost problema i nastavimo da živimo istim tempom.
,,2019. godina je druga najtoplija godina ikada zabeležena, a protekla decenija najtoplija. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ista je kao pre 3 miliona godina kada je Zemljina temperatura bila čak 3 °C toplija, a nivo mora 15 m viši. Potrebno je da sve zemlje dostignu smanjenje emisija od 45 % u odnosu na nivoe iz 2010. To je jedini način da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 °C. Nemamo vremena za gubljenje ako želimo da izbegnemo pravu klimatsku katastrofu” , izjavio je Sekretar Ujedinjenjih Nacija Antonio Guterres [2].
Globalni kopno-okean temperaturni index [3], slika preuzeta sa: https://climate.nasa.gov/vital-signs/global-temperature/
Kada pomislite na 2050. godinu deluje vam daleko, ali za 30 godina većina nas će biti i dalje živa i imati decu ili unuke. Stoga pokušajte da zamislite te katastrofalne poplave prouzrokovane otapanjem polarnih kapa, potopoljene gradove, ostrva, kao i predivne rezorte za odmor, o kojima svi maštamo, potpuno izbrisane sa mape. Zatim smog i kongestiju u velikim gradovima, nemogućnost pravilnog disanja usled posledica zagađenja vazduha, šumske požare, ekstremne oluje, suše, nepodnošljive vrućine zbog razaranja ozonskog omotača, nestašicu vode, restrikcije struje, nafte, uglja, izmenjen energetski monopol, ratove oko neobnovljivih resursa, ljudske žrtve, glad i siromaštvo, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta, otrovanu i genetski modifikovanu hranu, porast broja nesanitarnih deponija, kao i stvaranje rezistentnih virusa i bakterija usled neadekvatnog tretmana farmaceutskog otpada.
Prema Global Environment Outlook izveštaju zbog posledica zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz saobraćaja i industrije, sagorevanja fosilnih goriva, uglja i kerozina za potrebe kuvanja, grejanja i osvetljenja godišnje umre oko 7 miliona ljudi, a jedan i po milion zbog posledica zagađenja pijaće vode usled povećanja broja organskih i hemijskih polutanata kao što su plastika, patogeni mikroorganizmi, teški metali, pesticidi, lekovi itd [4]. UN takođe, upozorava na milione mogućih slučajeva prevremenih smrti do 2050. ukoliko se ne bude delovalo na vreme [5]. Pomislite na sve veći broj obolelih od kancera, kardio-vaskularnih bolesti, imunog i hormonalnog disbalansa, rađanje mentalno obolele dece, kao i na bolesti za koje najverovatnije niste ni znali da postoje, a koje nastaju npr. trovanjem teškim metalima. U organizmu čoveka kalcijum i olovo imaju slične osobine, pa može doći do njegovog skladištenja u skeletu [6]. Naime, čak 90 do 95 % olova se deponuje u kostima, odakle brzim izdvajanjem u krvotok može izazvati trovanje. Isparenja organskih jedinjenja žive, poput metil-žive su neuporedivo toksičnija od samog metala. Ukoliko dospe u organizam metil-živa se prenosi krvotokom i akumulira u jetri, bubrezima i mozgu [7]. Kadmijum se zadržava u površinskim slojevima zemljišta, te vrlo lako može doći do poljoprivrednog zemljišta i ući u lanac ishrane, a ima kancerogene osobine i izaziva oštećenje bubrega [8]. Neorganski arsen može biti prisutan u vodi za piće usled zagađenja podzemnih voda u blizini poljoprivrednog zemljišta [9]. Hronična izloženost arsenu može izazvati promene na koži – hiperpigmentaciju, a izloženost niklu alergijske reakcije i rak kože [10].
Narod smo koji je preživeo raznorazne sankcije, ratove i siromaštvo, pa vrlo lako možemo da zamislimo prazne rafove i strahove. Brat mi je u petak došao iz škole oduševljen što su sve oribali i kupili sapune, a čak su i autobus oprali. Odmah mi je sinula rečenica koju sam često slušala od starijih: ,,Ne daj Bože da se Srbi slože”. Čudno je to kako sve možemo kada se naša egzistencija dovede u pitanje. Prisetih se poplava u maju 2014. godine kada je cela zemlja bila na nogama, a dok je situacija ,,normalna” veoma smo inertni i čekamo da nam nešto padne s neba ili da nam doniraju iz Evropske Unije umesto da uzmemo svoju budućnost u svoje ruke i osvetlamo obraz naših slavnih predaka. Jedan Srbin je izmislio struju, drugi bežičnu telefoniju, treći objasnio klimatske promene još pre 100 godina…Nemojte da se zbog neznanja i nezainteresovanosti sramotimo više.
Iskreno se nadam da se ovaj pomalo apokaliptični scenario, koji nastavak neodgovornog ponašanja prema okolini može da prouzrokuje, neće obistiniti, bar ne u ovolikoj meri. Takođe se nadam da će preventivne mere svih vlada na svetu rezultirati pozitivnim ishodom u suzbijanju korona virusa, a da će nam to služiti za nauk i da ćemo konačno shvatiti da male promene u svakodnevnom načinu života, smanjen konzumerizam, zdraviji životni stil, kupovina lokalnih proizvoda, pametno korišćenje energije, manje vožnje, smanjeno korišćenje ambalaže i recikliranje mogu pozitivno uticati na lokalnu situaciju, dok velike promene na državnom nivou kao npr. okretanje ka održivoj i čistijoj proizvodnji, energetici, poljoprivredi, saobraćaju, infrastrukturi, kao i ostalim segmentima društvenog razvoja mogu znatno uticati na negativne globalne prognoze i promeniti ih u pozitivnom smeru.
Izvori:
[1] https://www.worldometers.info/coronavirus/coronavirus-cases/
[2] https://www.un.org/press/en/2020/sgsm20003.doc.htm
[3] https://climate.nasa.gov/vital-signs/global-temperature/
[4] https://www.unenvironment.org/resources/global-environment-outlook-6
[5] https://www.reuters.com/article/us-global-environment-pollution/un-warns-of-millions-of-premature-deaths-by-2050-due-to-environmental-damage-idUSKCN1QU2WD
[7] https://www.epa.gov/mercury
[8] https://www.epa.gov/wqc/ambient-water-quality-criteria-cadmium
[9] https://www.epa.gov/sites/production/files/2016-09/documents/arsenic-compounds.pdf
