Home Zagadjenje Gradilišta, još jedan uzrok zagađenja vazduha

Gradilišta, još jedan uzrok zagađenja vazduha

Nedavno smo imali prilike da od predsednika lično čujemo kako je „vazduh je lošiji onoliko koliko nam je standard viši“. U isto vreme ministar Trivan je ovu tezu potvrdio navodeći da je glavni uzrok zagađenja povećanje automobila sa Euro 3 motorima, koje je nazvao „smećem sa Zapada“. I dok se ovakvim izjava odgovornost sa države prenela na građane, o drugim izvorima zagađenja, najviši državni funkcioneri jednostavno nisu govorili. 

Za razliku od ministra, koji bi trebao i da pravovremeno informiše građane o tome ko su najveći zagađivači, ispostavilo se da u izjavi predsednika ipak ima dosta istine. Srbija je, sudeći po svim pokazateljima, najveće gradilište u Evropi, a Beograd je apsolutni rekorder sa preko 2500 gradilišta i više od 2000 kranova

Panorame u kranovima, smog u vazduhu

Sva gradilišta stvaraju visok nivo zagađenja tokom dužeg vremenskog perioda. Prema zvaničnim podacima Delhijskog komiteta za kontrolu zagađenja (DPCC), 30% zagađenja vazduha je uzrokovano prašinom koja dolazi sa gradilišta.

Razne građevinske aktivnosti poput čišćenja zemlje, rada dizel motora, rušenja, paljenja i rada sa otrovnim materijalima doprinose zagađenju vazduha.

Veliki izvor PM 2,5 čestica na gradilištima dolazi od izduvnih gasova dizel motora i dizel agregata, vozila i teške opreme.

Štetne materije iz ulja, lepka, razređivača, boja, tretirane šume, plastike, sredstava za čišćenje i drugih opasnih hemikalija koje se široko koriste na gradilištima, takođe doprinose zagađivanju vazduha. Prašina sa gradilišta odlazi na obližnje puteve i tamo može ostati u vazduhu danima ili čak nedeljama.

Srbija je, na balkanskom području, pobednik u građevinskoj industriji, koja iz godine u godinu raste. Samo u novembru mesecu prošle godine izdato je 1931 građevinska dozvola, za ukupno 484 398m2 površine pod izgradnjom, što je povećanje od 15,5% u odnosu na novembar mesec 2018. godine. Takođe, podaci pokazuju i da je vrednost i površina pod izgradnjom povećana četiri puta u periodu od 2013. godine do 2018. godine. 

izdate građevinske dozvole

Ako se pogleda mapa praćenja gradilišta, jasno se uočava da je Srbija zemlja otvorenih gradilišta u kojoj se skoro uvek prekoračuju rokovi za izgradnju objekata i tako produžava i period zagađenja.

Mapa gradilista

 

Da li je zabrana gradnje rešenje?

Nulta tolerancija mora postojati za sve zagađivače. Ukoliko se pokaže da se izvori zagađenja mogu suspendovati, država može privremeno ili trajno zabraniti izgradnju dok se stanje ne popravi. Upravo ovakvu meru uveo je Nju Delhi u novembru 2018. zbog pogoršanja zagađenja vazduha. Pored ove mere, Nju Delhi u Indiji je privremeno zabranio i rad industrije koja koristi ugalji biomasu i to u danima kada se predviđao najveći stepen zagađenja, od 4.-10. novembra.

Vlada i lokalne samouprave moraju osigurati da se građevinska industrija strogo pridržava ekoloških propisa. Infrastrukturni projekti moraju jasno objavljivati vremenske rokove, koji bi trebalo da se saopšte građanima. Trebalo bi da postoje i veće kazne povezane sa kašnjenjem. U takvom okruženju građani bi mogli prijavljivati projekte koji krše propise. 

Istovremeno nam je potreban sistem podsticaja koji bi motivisao građevinske kompanije da slede ekološki prihvatljive građevinske prakse.

Indijska vlada je takođe postavila smernice i obavezala vlasnike gradilišta da primenjuju mere zaštite od prašine kako bi smanjili uticaj na životnu sredinu. Evo nekoliko njih:

  • Građevinski materijal na gradilištu i na vozilima koja ih nose treba pravilno pokrivati
  • Držati zemlju na gradilištima vlažnom kako bi se prašina slegla i kako bi se sprečilo njeno širenje
  • Postavljanje barijera oko gradilišta i prekrivanje nasipa pieska listovima za zaštitu od prašine
  • Od građevinskih kompanija se traži da podnesu izveštaje o trenutnom stanju izgradnje i koracima koje preduzimaju u skladu sa smernicama Ministarstva zaštite životne sredine

A šta je država Srbija do sada učinila?

 

 

 

 

 

Danijela Vujošević
Digital activist, Time manager @ Ctrl-D

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

PRINCE2 Project Management + SCRUM (AGILE) success story

Kako pravilno koristiti SCRUM uz PRINCE2 projektni menadžment? Primer iz prakse Opis potrebe za projektom Odeljenju prodaje i marketinga bilo je sve teže i teže upravljati svojim...

Youtube i video komunikacija za vreme #COVID19

Internet saobraćaj se za vreme #coronavirus povećao za preko 30%. Procena je da je povećanje najveće zbog povećanja video saobraćaja. Teme: Youtube, monetizacija, deca, uticaj...

Video: Infekcija digitalom u regionu za vreme #COVID19

#COVID19 je masakrirao budžete za digital u regionu. Cene oglašavanja nikada nisu bile niže. Pravi momenat za hrabre. Jedan je od zaključaka panela koji se vodio,...

Video: Krizna komunikacija u vreme #COVID19

Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija. Kakva je bila komunikacija države sa građanima glede #COVID19. Kakve su poruke slali, kakve kampanje su pravili, koliko...

Beč: Svaki novi krov mini solarna elektrana

Beč odlučno prkosi krizi, stvara nova radna mjesta i isporučuje čistu energiju direktno s gradskih krovova. Austrija je postavila cilj ugradnje fotonaponskih panela na milion...