Home Ekologija 4000 umrlih od zagadjenja vazduha

4000 umrlih od zagadjenja vazduha

Autor naslovne fotografije Dragoljub Zamurović

Autor teksta je dr Zoran Radovanović, profesora epidemiologije u penziji. Autor ove knjige bio je šef Katedre i upravnik Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Savezne komisije za zarazne bolesti SFRJ, generalni sekretar Saveza lekarskih društava, osnivač i predsednik Lige za imunizaciju, radio je u Kuvajtu, bio konsultant na Harvardu. Sada je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i član Akademije medicinskih nauka SLD. Poznat je i kao neumoljiv borac protiv antivakcinalnog lobija.

Danas, 21. januar 2020.
Istorijske pouke o zagađenju vazduha

Još kada je palio vatru u svom pećinskom staništu, čovek je zagađivao životnu sredinu, trujući pritom i sebe. Problem je vremenom postajao sve veći, prvo u srednjovekovnim gradovima, a naročito kasnije, pojavom industrijske revolucije, pre oko 250 godina.
Puna svest o posledicama došla je znatno kasnije. Kada je reč o zagađenju vazduha, u istoriju medicine ušlo je pet decembarskih dana 1952, tokom kojih je London bio obavijen gustom maglom. Smanjena vidljivost, kao čest vremenski fenomen, decenijama je pratila stanovnike engleskih industrijskih centara i označavana je kovanicom smog, kao kombinacijom dve reči: smoke (dim) i fog (magla). Događaj bi protekao nezapaženo da naknadno nije izračunato kako je zbog ove epizode umrlo 4000 više Londonaca nego što bi se očekivalo.
Istraženi su uzroci, ugalj kao izvor energije u velikoj meri je zamenjen gasom, a industrija je izmeštena u 26 satelitskih naselja van Londona. Briga za životnu sredinu učinila je i da se u Temzu ponovo vrate ribe.
Na široku javnost još veći uticaj imala je knjiga Amerikanke Rejčel Karson „Nemo proleće“, objavljena 1962. godine. Po tom, umetničkom maštom preteranom, ali opominjućem scenariju, otopio se sneg, granulo je proleće, ali nema ptica, jer ih je čovek potrovao bahatim rasejavanjem insekticida i drugih hemikalija. Moglo bi se reći da je „Nemo proleće“ bilo jevanđelje osnivača pokreta „zelenih“.
Oni su nekad zastranjivali (recimo, njihov otpor prema korišćenju nuklearne energije je objektivno štetan), ali su uporno vršili pritisak da se donose propisi o maksimalno dozvoljenim granicama zagađenja. Vremenom se pokazalo da poštovanje postojećih propisa nije dovoljno, jer od relativno čistog vazduha postoji još čistiji, sa blagotvornim uticajem na prosečnu dužinu preživljavanja.
U tom pogledu važna su pre 27 godina objavljena istraživanja harvardskog epidemiologa Daga Dokerija i njegovih saradnika u šest po svemu sličnih američkih omanjih gradova. Pokazalo se da su svi imali kvalitet vazduha znatno ispod maksimalno dozvoljenih zakonskih normi, ali da su male razlike činile da prosečan ljudski vek bude 2-3 godine kraći u više nego u manje zagađenim varošima.
Kasnijim studijama utvrđeno je da je između 1980. i 2000. godine u 211 opština SAD dužina života produžena za prosečno 2,7 godina, a da je za 0,8 godina dobitka zaslužno smanjenje aerozagađenja. Dodatna istraživanja dala su još mnogo optimističniju sliku: u navedenom 20-godišnjem periodu smanjenje čvrstih čestica u vazduhu produžilo je život prosečnog Amerikanca za 1,6 godina. Poređenja radi, Dokeri ponosno podseća na poznatu činjenicu da bi odsustvo raka, kao uzroka smrti, produžilo ljudski vek za samo dve godine.

Procene za celu SAD kazuju da će smanjenjem suspendovanih čestica u vazduhu samo ove godine biti spaseno 230.000 života. Takođe je izračunato da smanjenje koncentracija najštetnijeg sastojka vazduha, čestica promera do 2,5 mikrona, za svakih 10 mikrona obara smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova za 28 odsto, a od raka pluća za 27 odsto. Dodatnu korist predstavlja upadljivo smanjenje učestalosti hroničnih plućnih bolesti, poput astme, ali i niza drugih poremećaja zdravlja, od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi do depresije.

Postoji, naravno, povezanost između spoljašnjeg i sobnog vazduha, čistijeg u poređenju sa uličnim za oko 30 odsto kada je otvoren prozor jedini vid provetravanja, a čistijeg za oko 65 odsto kada se koristi odgovarajući klima uređaj. Najveći zagađivači sobnog vazduha bili su pušenje (tada je pušilo 25-30 odsto, a danas 14 odsto odraslih Amerikanaca, tj. skoro trostruko manje nego građana Srbije) i gasne peći. Proizlazi da je, kako god posmatrano, pušačka porodica koja, bilo da zbog hladnoće i smoga otvara ili ne otvara prozore, efikasan trovač dece i ostalih ukućana.

Šta se iz ovih podataka „naučiti dade“?

  • Prvo, netačna je izjava naših zvaničnika da situacija nije alarmantna. Dovoljno je uporediti američku dozvoljenu granicu koncentracije čestica promera do 2,5 mikrona od 12 mikrograma po kubnom metru sa nivoima zagađenja u Srbiji, pa se uhvatiti za glavu.
  • Drugo, u neskladu sa stvarnošću je tvrdnja ministra Lončara da situacija nema znatnijeg uticaja na zdravlje. Itekako ima!
  • Treće, kao loš vic zvuči Vučićevo objašnjenje da je povećanje aerozagađenja rezultat poraslog standarda. Da je tako, Norvežani i Holanđani bi davno izumrli zbog smrada. Kineski primer pokazuje da ekonomski i ekološki napredak mogu da idu ukorak.
  • Četvrto, Ana Brnabić se ponaša kao da je na čelu vlade u senci, čeznući da obori opozicionog ministra. Pa, za zloupotrebu sredstava namenski određenih za ekologiju, odgovorna je upravo njena vlada.
    Sve dok ne pokažemo smisao za realnost i suočimo se sa istinom, bolje biti neće.

 

2 COMMENTS

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

Payoneer – vaša propusnica za globalni rast

Univerzalna budućnost za trgovinu Payoneer, zlatni partner Adria Summit-a, je kompanija za finansijske usluge koja omogućava online transfere novca kao i digitalno plaćanje u 200...

Kako ovladati online sferom: Mainstream predstavlja tehnologije za razvoj e-commerca

Šta vas čeka na Adria Summit-u? Prvi regionalni Adria Summit održaće se od 5. do 8. maja u Savudriji pod sloganom “Future of Digital Commerce”....

Kupovinom Buttsy NFT-a do reciklaže opušaka iz celog sveta

Eko-vizionari Buttsy NFT je projekat čiji je cilj prikupljanje i reciklaža opušaka iz celog sveta. Konačna vizija projekta je izgradnja centra za reciklažu opušaka. Kao...

D Express – besprekorno od prvog klika do poziva kurira

D Express zlatni sponzor Adria Summita  Kompanija D Express zlatni je sponzor prve Adria Summit konferencije, koja će biti održana od 5. do 8. maja...

Inovativni sprej protiv brzog kvarenja voća i povrća

Da li ste znali da je otpad od hrane odgovoran za 8-10% globalne emisije gasova staklene bašte? Kako bi se smanjio prehrambeni otpad, kreirano je...