Deponija u Vinči – nasledje koje ni jedna nova gradska vlast nije rado preuzela. I u tome nema ništa loše. Problem nije nastao juče, ta planina djubreta počela je da se gomila još za vreme stare Jugoslavije. Bila je predvidjena da traje nekih 10ak godina, da bi sada postala planina djubreta od 80 metara. Problem je nešto sasvim drugo – ta planina ispod sebe ima velike količine metana koje su se upalile pre nekoliko godina i taj dim konstantno tinja. Ta situacija je sama po sebi opasna, ali desi se da se ponekad ta planina i upali, pa količina dima nije zanemarljiva već je u stanju da se proširi na ceo grad. To se upravo i desilo pre neki dan. Pre nego što sami zaključite da li je u pitanju “djilasovska propaganda protiv vlasti” ili zanemarivanje sopstvenih obaveza gradskih institucija, iznećemo detalje hronoloski:
19.02 – do podneva, stižu nam poruke da ceo grad smrdi na zapaljenu plastiku… hm… Ivan koji je trenutno u BG-u piše mi “brate, smrdi ceo grad na zapaljeni kontejner”. Prvo što mi padne napamet – Vinča. Pogledamo kakvo je zagadjenje u gradu i vidimo da skače u istočnim delovima grada, Zvezdara je u ljubicastom.
Pogledamo windy aplikaciju odakle duva vetar i kojom snagom, vidimo da duva pod uglom od nekih 290 stepeni tačno iz Vince snagom 4,5 cvora.
. 
Teoremu smo postavili, ali trebao nam je dokaz. Našli smo ga 15ak minuta kasnije, republika je poslala video Vinče koja gori:
Posle objavljivanja videa počele su da nam stižu fotografije ljudi iz Vinče na kojima se jasno vidi požar tj. vatra koja bukti
Objavljujemo i to, javljaju se ljudi sa svih strana “smrdi na Čukarici”, “Voždovcu “,”Zemunu”…, stižu video klipovi dima iz Vinče sa svih strana. Pomislim, wow čoveče, spontana gradjanska akcija dovela je do dokazivanja onoga što gradska vlast godinama negira! Valjda će institucije konačno reagovati.
19.2. Uveče – gledamo vesti, novine, tražimo da se vest objavi… Nista… Hmmm
Da bi ste shvatili šta znači zapaljena Vinča citiracu dekana Hemijskog fakulteta Ivana Grzetica:
„Još pre dve godine sam naglašavao da ti otrovni gasovi iz spalionice moraju biti kontrolisani. Moramo imati veoma ozbiljne sisteme za praćenje dioksina i furana, upravo u tim otpadnim gasovima. Ali Srbija do danas nema te uređaje. Odnosno, možda bismo i imali uređaje koji bi to mogli da rade, ali nemamo ljude koji to mogu da rade, i pod dva, nemamo novca da to pokrenemo“
Samo što to sada nije samo dim, već otvoreni požar! I to se cak ne može meriti pm 2.5 meračima jer u toj masi otrova nema samo sitnih partikula (i ako ima i njih). Čega sve ima u vatri i dimu zapaljenih deponija možete videti na sajtu canada.ca, citiracu:
Dioxins, Furans, and Your Health
One of the greatest concerns with open burning of garbage is the health risks posed by the release of dioxins and furans into the environment. Exposure to dioxins and furans has been linked to:
- Certain types of cancers
- Liver problems
- Impairment of the immune system, the endocrine system, and reproductive functions
- Effects on the developing nervous system and other developmental events
In Canada, the open burning of garbage produces more dioxins and furans than all industrial activities combined.
Od zapaljene Vinče gradjane poput nas više nervira izostanak reakcije. Da li je moguće da gradski zavod za javno zdravlje ne zna za pozar i ne izlazi u javnost sa obaveštenjem šta gradjani treba da rade u ovakvim situacijama.
20.02 – ujutro facebook strana grupe Savski nasip objavljuje večernji snimak goruće Vinče
A oko 6 popdne umesto objave o ugrožavanju zdravlja, blic objavljuje šokantni članak: Marko Popadić, direktor “Gradske čistoće”: Na deponiji u Vinči IMA DIMA, ALI NEMA POŽARA.
Čitam i neverujem…
Ceo članak se nalazi ovde:
a ja ću izdvojiti samo deo:
Marko Popadić, direktor JKP “Gradska čistoća” naglasio je da nema požara na deponiji u Vinči
“Dakle, na deponiji nema požara već je ono što se dešava posledica prirodnog procesa. Nažalost, ova gotovo svakodnevna situacija se namerno zloupotrebljava u političke svrhe, iako se radi o procesu koji se godinama unazad dešava. Posebno je opasno što se u javnost šire lažne vesti o navodnim požarima i zagađenosti – istakao je Popadić.
Žalosno je da dezinformacije o stanju na deponiji plasiraju oni koji nisu gradili branu koja je zaustavila dalje klizanje deponije dok su bili na vlasti u Beogradu.”
I tako, dok imamo slike i videoklipove, a bogami i sopstvene oči, jer su požar videli svi koji su prošli pored Vinče, gospodin Popadić ima hrabrosti (mada bih ja rekao ultra pokvarenosti) da kaže da širimo dezinformacije u političke svrhe.
Postavlja se pitanje tri vrste odgovornosti dotičnog:
Poslovna, moralna i krivična
Nisam pravnik, ali mislim da je prekršio sve tri. Ali pričaćemo o moralnoj.
Naravno ova institucija nije jedina odgovorna, tu su i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Batut i SEPA koji mozda nisu slagali da nema vatre, ali ništa nisu uradili da spreče ugrozavanje javnog zdravlja i upozore na opasnost. Za ovo i za sve hazardonosne situacije koje se dešavaju već godinama.
Postavlja se pitanje ne samo zašto ti ljudi nerade 30 godina ono zašta ih plaćamo, već i pitanje da li i oni imaju decu. Beograd je grad sa oko 2.000.000 stanovnika računajući i one koji tu nisu prijavljeni. Nisam siguran koliki je tačan broj dece i trudnica, ali recimo da je petina stanovništva u toj grupi. Sve i da ne razmišljamo o ostalima, da li vam pada napamet da su dva dana ta seca disala te toksine? I igrala opasnu lutriju da li će se nešto akutno ili hronično desiti sa njihovim zdravljem. I to pored cele priče sa već postojećim cesticnim i sumpor dioksod i koznacegasve zagadjenjem koje dobijamo od individualnih ložišta, termoelektrana i industrije.
Da li je moguće da svi umišljamo ? I da ne vidimo dobro? Da li je moguće da ljudi iz Batuta, oba zavoda za javno zdravlje, SEPA, ministarstva ekologije ne znaju šta su to dioksini i furani i kako se oslobadjaju?
Ovo pokazuje jednu obamrlu ekološku i socijalnu situaciju u kojoj se nalazimo već dugi niz godina. Kolektivno izbegavanje moralne, poslovne i krivične odgovornosti. Siguran sam da u retko kojoj zemlji ovo može tek tako da prodje – sem u Srbiji i još nekoj na Balkanu. Ova situacija me podseća na scenu iz serije Černobilj, gde ljudi na mostu u Pripjetu bezbrižno gledaju u nuklearku koja gori, dok gradski odbor tapse 80. godisnjem starcu koji predlaže zabranu evakuacije grada sa rečima “This is our moment to shine”.
Tako da sijaj Sovjetska Srbijo zaglavljenoj u 1986.toj
2005. za ovu deponiju bila je zainteresovana japanska kompanija Hitachi da od nje napravi generator elektricne energije za Vincu i sva okolna mesta, i to za dzabe jer bi tako sebi obezbedili olaksice na globalnom carbon marketu – zato sto su resili neki problem u nerazvijenoj zemlji. Nas tadasnji Focal Point za klimatske promene je rekao da mu na pamet ne pada da dozvoli Japancima da nas okupiraju. Grad uopste nije bio zainteresovan za tu pricu. Da bi se deponija u 2017. sama upalila. Sada cemo mnogo da platimo Japancima da je srede, i to ako budu hteli.
I tako, Beograđani rešili da se uguše a da dupetom ne mrdnu