Home Blog Kutak Izloženost zagađenju vazduha povećava smrtnost od COVID-19 za čak 19% u Evropi

Izloženost zagađenju vazduha povećava smrtnost od COVID-19 za čak 19% u Evropi

Dugotrajna izloženost zagađenju vazduha povećava smrtnost od COVID-19 za 15 procenata širom sveta, a u Evropi za oko 19 procenata. Čestice zagađenja, pored uloge superprenosnika omogućavaju korona virusu i da duže živi u vazduhu. 

Najnovija studija koju su stručnjaci iz Nemačke i sa Кipra objavili prošle nedelje u časopisu Cardiovascular Research, pokazala je da bi se oko 15% smrtnih slučajeva širom sveta od COVID-19 moglo pripisati dugotrajnoj izloženosti zagađenju vazduhaU Evropi je taj udeo oko 19%, u Severnoj Americi 17%, a u Istočnoj Aziji čak oko 27%.

Istraživači u studiji navode, da su ovi procenti deo smrtnih slučajeva od COVID-19 koji su se mogli izbeći da je stanovništvo bilo izloženo nižem stepenu zagađenja vazduha.

Koristeći epidemiološke podatke iz prethodnih studija o zagađenju vazduha, COVID-19 i izbijanju SARS-a 2003. godine, dopunjeno podacima iz Italije i kombinovanjem ovih podataka sa satelitskim podacima koji pokazuju globalnu izloženost PM2,5 česticama, kao i informacijama o atmosferskim uslovima i mrežama za nadgledanje zagađenja na zemlji, naučnici su napravili model za izračunavanje udela smrtnih slučajeva od koronavirusa koji bi se mogao pripisati dugotrajnoj izloženosti PM2,5.

Rezultati su zasnovani na epidemiološkim podacima prikupljenim treće nedelje juna 2020. godine, a istraživači kažu da će sveobuhvatna procena uslediti nakon smirivanja pandemije.

Izloženost zagađenju vazduha povećava smrtnost od COVID-19

Prema istraživačima, izloženost zagađenju vazduha pogoršava uslove koji dovode do povećanog rizika od smrti usled infekcije koronavirusom, što predstavlja „potencijalno neizbežni višak mortaliteta“.

„Uzimajući u obzir uticaje zagađenja vazduha na kardiovaskularno i respiratorno zdravlje, veza sa smrtnošću od COVID-19 nije neočekivana“, rekli su autori.

Naime, deo smrti koji se može pripisati prekomernom zagađenju, ne podrazumeva direktnu uzročno-posledičnu vezu između zagađenja vazduha i smrtnosti od COVID-19, iako je i to moguće kako navode, već je procenat smrtnosti u direktnoj vezi sa pogoršavanjem zdravstvenog stanja i pratećih komorbiditeta uzrokovanih zagađenjem.

Češka, Poljska, Austrija i Nemačka nalaze se među zemljama sa najvećim procentom smrtnosti od COVID-19 kojima se kao uzrok pripisuje zagađenje vazduha. 

Procene za pojedine zemlje pokazuju da je zagađenje vazduha doprinelo sa čak 29% smrti od koronavirusa u Češkoj, 27% u Кini, 26% u Nemačkoj, 22% u Švajcarskoj, 21% u Belgiji, 19% u Holandiji, 18% u Francuskoj, 16% u Švedskoj, 15% u Italiji, 14% u Velikoj Britaniji, 12% u Brazilu, 11% u Portugalu, 8% u Irskoj, 6% u Izraelu, 3% u Australiji i samo 1% na Novom Zelandu.

„Verovatno je da čestice imaju ulogu u super-širenju zaražavanja ‘favorizovanjem prenosa'“ – kažu autori studije.

Zagadjenje vazduha i okoline

Osvrćući se na prethodni rad koji sugeriše da fine čestice u zagađenju vazduha mogu produžiti životni vek zaraznih virusa u atmosferi i pomoći im da zaraze više ljudi, autori su naglasili:

„Čini se da čestice povećavaju aktivnost receptora na ćelijskim površinama, nazvanog ACE-2, za koji se zna da učestvuje u načinu na koji COVID-19 zaražava ćelije. Tako da imamo dvostruki pogodak: zagađenje vazduha oštećuje pluća ali i povećava aktivnost ACE-2 receptora, što zauzvrat dovodi do pojačanog unosa virusa u pluća, a verovatno i u krvne sudove i srce“.

Ne postoje vakcine protiv lošeg kvaliteta vazduha i klimatskih promena

Studija je prva ove vrste, koja pravi razliku između fosilnih goriva i drugih izvora zagađenja vazduha koje stvara čovek, iako smo još u aprilu znali da postoji veza između zagađenja vazduha i povećane smrtnosti od COVID-19.

Dr Zoran Radovanović,

profesor epidemiologije u penziji, ukazivao na posledice do kojih može dovesti prekomerno aerozagađenje, i da trebamo izvesti istorijske pouke iz tuđih iskustava. Izgleda da nismo slušali, pa i ovu studiju komentariše da nas podseti:

„Rezultati se uklapaju u teoretska predviđanja i u skladu su sa prethodnim istraživanjima o vezi aerozagađenja, respiratornih zaraza, kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti“. 

Ne razlikuje se ni mišljenje pulmologa Srđana Lukića:

Srdjl

„Ovo je jedno od onih istraživanja koje samo potvrdi ono što nam zdrav razum i sam kaže. Zagađen vazduh dovodi do hroničnih bolesti disajnih puteva koje su posle odlična podloga za razvoj teže infekcije i učestalije smrtne ishode, ne samo kod COVID, već i kod drugih respiratornih virusa i bakterija. Zagađenje vazduha tako dokazano šteti i direktno i indirektno“.

Poznato nam je od ranije i da je zagađenje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva vodeća ekološka pretnja globalnom zdravlju, ali naša država ne odustaje od ulaganja u produžetak životnog ciklusa Kolubare A, najavljuje izgradnju termoelektrane Kolubara B i ne radi ništa na polju ekologije.

Kako „Dekarbonizacija“ Srbije nije na vidiku,  EU nam poručuje da je za nas i Bosnu i Hercegovinu spremila „posebna pravila“. 

I dok se autori studije nadaju da će ovi podaci pomoći u donošenju odluka o politikama, jer sugeriše da je zagađenje vazduha važan ko-faktor koji povećava rizik od smrti od COVID-19, ističu da će ako mere ne budu preduzete uskoro, zagađenje vazduha i dalje ubijati veliki broj ljudi čak i u postpandemijskom periodu.

„Globalni očekivani životni vek zbog dugotrajnog izlaganja zagađenju vazduha premašuje onaj zaraznih bolesti i uporediv je sa gubicima pušenja“, objasnili su.

„Pandemija se završava vakcinacijom stanovništva ili kolektivnim imunitetom kroz opsežnu infekciju stanovništva. Međutim, ne postoje vakcine protiv lošeg kvaliteta vazduha i klimatskih promena. Lek je ublažavanje emisija zagađenja“, poručili su na kraju autori. 


Foto: Pixabay
Istraživanje: Cardiovaskular Research 

Danijela Vujošević
Digital activist, Time manager @ Ctrl-D

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

7 zemalja sa posebnom vizom za digitalne nomade (i frilensere)!

Neke zemlje su prepoznale potrebu za uvođenjem takozvanih "viza za digitalne nomade", "radnim vizama na daljinu" ili "vizama za frilensere", posebno da bi privukle...

FOKUS konferencija 2020

FOCUS konferencija o inovacijama i komunikacijama u javnoj upravi i javnim tvrtkama  koja će se održati 25. i 26.11.2020.  od 09:30 do 13:00 sati.   Ovogodišnje 6. izdanje...

Sounder uvodi novine na podcast tržištu

U septembru prošle godine pokrenuta je srpsko-američka platforma za upravljanje podkastima - Sounder, koja podkasterima pomaže pri hostingu, transkripciji, distribuciji, monetizaciji i merenju, a...

Impact Hub: Podcast o podcastu Aperitivo

Impact Hub Belgrade, podcast Aperitivo fotografija Andrej Nihil - Impact Hubb Podcast je sve popularniji Internet format i sve više osvaja i region. Imapct Hub Beograd...

Dilema, preduzetnik ili preduzeće? Hrvatska

Dilema, preduzetnik ili preduzeće? Hrvatska Kolega je napravio lepu analizu i iz njegovu dozvolu je prenosimo u celosti bez izmene.  PREDUZEĆE (DOO) Ako ste svaki mjesec imali...